Pitanje "Da li vrede sporedne opklade u bakari?" traži trezven pogled na opklade. O bakari se priča više nego o bilo kojoj drugoj igri kartama: o nizovima sa table, o sistemima uloga, o brojanju karata. Većina njih obećava ono što pravila ne dozvoljavaju. Igra je jasna i kratka, a njenu cenu određuju izbor opklade i dužina igre, a ne sistem.
Kućna pravila bakare nisu svuda ista, a sitne razlike menjaju cenu igre: visina provizije na bankara, isplata za nerešeno od osam ili devet prema jedan, broj špilova u kutiji i minimalni ulog. Neki stolovi ne naplaćuju proviziju, ali zato bankarovu pobedu sa šest plaćaju samo pola. Ta pravila su ispisana na stolu ili u pravilima igre, i treba ih pročitati pre prvog uloga, jer se razlika oseti tek posle dužeg niza ruku.
Sporedne opklade u bakari nalaze se pored glavnih polja: na par u prvim kartama igrača ili bankara, na prirodni zbir, na razliku između zbirova. Plaćaju mnogo, ponekad i trideset prema jedan, ali dobijaju retko. Da li vrede sporedne opklade u bakari? Po brojkama ne vrede, jer kuća na njima ima nekoliko puta veću prednost nego na glavnim opkladama. Ko ih ipak igra, neka ih igra sitno, kao skupu zabavu, a nikako kao način da vrati izgubljeno.
Opklada na bankara, i pored provizije, jer na njoj kuća ima najmanju prednost od svih polja na stolu.
I elektronski sto i sto uživo sa dilerom pred kamerom imaju brži ritam nego sala, pa unapred zadat broj ruku drži trošak pod kontrolom.
Teorijski je moguće, ali prednost se javlja tek pred kraj kutije i retko, pa se trud ne isplati i kazini ga ne zabranjuju.
Zavisno od kućnih pravila, osam ili devet prema jedan; ta razlika menja cenu igre, pa se proverava na stolu ili u opisu igre.
Nije. Visina provizije razlikuje se od kazina do kazina, a neki stolovi je ne naplaćuju, ali pobedu bankara sa šest plaćaju upola.
Ne govori. Karte i pravila vučenja određuju svaku ruku iznova, pa zapis prethodnih ishoda ostaje samo podatak o prošlosti.