Dilema "Koliko rulet ima brojeva?" počinje od stola i točka. Rulet grade dva dela: točak presuđuje, a sto čuva uloge. Ko shvati kako funkcioniše rulet, lako prati pravila igre, zna koliko brojeva ima točak i zašto nikakav sistem ne može pobediti prednost kuće. Dilema da li je sto namešten ima jasan odgovor, a dobitak na broj i obične opklade imaju jasnu cenu.
Evropski točak nosi trideset sedam pregrada: brojeve od jedan do 36, uz samo jednu nulu. Američki sto dodaje i drugu nulu, pa na njemu ima trideset osam pregrada. Koliko brojeva nosi točak, toliko izlaza donosi svako okretanje. A kako funkcioniše rulet u praksi? Krupije zavrti točak u jednom pravcu, a kuglicu pusti u suprotnom. Polje na kome se kuglica zaustavi određuje ko dobija. Nijedan korak ne zavisi od prethodnih okretaja ni od volje igrača.
Pravila igre staju na samo jednu stranicu. Uoči okretanja igrač polaže žetone na polja stola, a čim krupije kaže da su ulozi zatvoreni, ulozi se više ne diraju. Rulet isplaćuje dobitak na broj 35 prema jedan, pa žeton na pogođenom broju donosi ulog i 35 novih. Ulozi na više brojeva plaćaju manje, jer pokrivaju veći deo točka. Boja i par isplaćuju jedan prema jedan, a razmak između verovatnoće i isplate ostaje isti.
Ne može; sistemi poput martingala samo premeštaju gubitke, a kratak niz u plusu ne menja prosek koji ide u korist kuće.
Pauza posle svakog sata pomaže da igra ostane zabava, jer rulet ne vraća izgubljeno, a nula na svakom okretu uzima svoj deo.
Evropski ima trideset sedam, brojeve od jedan do trideset šest uz jednu nulu, a američki dodaje duplu nulu i ima trideset osam.
Ulog i trideset pet novih žetona, jer rulet plaća pogodak na broj trideset pet prema jedan.