Код теме "клађење на картоне" почиње од правила обрачуна сваког тржишта. Клађење на корнере, картоне и стрелце отвара тржишта поред основне ознаке 1X2. Та тржишта изгледају лако, али свако носи своја правила: шта се рачуна, у ком времену и шта бива ако фудбалер не изађе на терен. Још пре уплате треба знати правила обрачуна, јер иста утакмица може донети добитак на једној опклади, а повраћај улога на другој.
Жути картони у клађењу зависе много више од судије и ривалства него од форме тимова. Градски дерби, утакмица за останак у лиги или меч пун дуела обично доноси више картона. Судија који радо показује картоне повећава просечан број, но исти судија на мирном мечу може да не покаже ниједан картон. Статистика судије и тимова помаже при процени, а преокрети нису ретки, јер једно искључење мења цео ток меча. Код опклада на картоне предност куће често је већа, па ситна предност у процени лако ишчезне.
Клађење на картоне прати понашање играча током меча. Најзаступљенија је игра на збир картона, на пример преко или испод 4,5. Многе куће нуде такође поене за опомене: жути носи десет бодова, црвени двадесет пет бодова, док други жути после ког следи искључење углавном се броји само као црвени. Картони дати играчима на клупи, стручном штабу као и по истеку меча најчешће се не рачунају. Опкладе на картоне стога траже проверу правила баш за то тржиште.
Опклада на број удараца из угла на утакмици, најчешће на збир изнад или испод границе попут девет и по, или на тим који изведе више корнера.
Аутогол се у обрачуну не приписује ниједном понуђеном стрелцу, па се у већини кладионица за првог стрелца рачуна следећи гол.
Од вероватноће да играч постигне гол и од марже приређивача, која је на специјалним тржиштима често већа него на игри 1X2.
Не. У збир улазе само изведени корнери, па ударац из угла досуђен пред крај полувремена, а неизведен, не мења исход опкладе.
Више од судије и ривалства него од форме тимова. Дерби и меч за опстанак обично доносе више опомена, а један црвени картон мења ток меча.