Kod teme "klađenje na kartone" počinje od pravila obračuna svakog tržišta. Klađenje na kornere, kartone i strelce otvara tržišta pored osnovne oznake 1X2. Ta tržišta izgledaju lako, ali svako nosi svoja pravila: šta se računa, u kom vremenu i šta biva ako fudbaler ne izađe na teren. Još pre uplate treba znati pravila obračuna, jer ista utakmica može doneti dobitak na jednoj opkladi, a povraćaj uloga na drugoj.
Žuti kartoni u klađenju zavise mnogo više od sudije i rivalstva nego od forme timova. Gradski derbi, utakmica za ostanak u ligi ili meč pun duela obično donosi više kartona. Sudija koji rado pokazuje kartone povećava prosečan broj, no isti sudija na mirnom meču može da ne pokaže nijedan karton. Statistika sudije i timova pomaže pri proceni, a preokreti nisu retki, jer jedno isključenje menja ceo tok meča. Kod opklada na kartone prednost kuće često je veća, pa sitna prednost u proceni lako iščezne.
Klađenje na kartone prati ponašanje igrača tokom meča. Najzastupljenija je igra na zbir kartona, na primer preko ili ispod 4,5. Mnoge kuće nude takođe poene za opomene: žuti nosi deset bodova, crveni dvadeset pet bodova, dok drugi žuti posle kog sledi isključenje uglavnom se broji samo kao crveni. Kartoni dati igračima na klupi, stručnom štabu kao i po isteku meča najčešće se ne računaju. Opklade na kartone stoga traže proveru pravila baš za to tržište.
Opklada na broj udaraca iz ugla na utakmici, najčešće na zbir iznad ili ispod granice poput devet i po, ili na tim koji izvede više kornera.
Autogol se u obračunu ne pripisuje nijednom ponuđenom strelcu, pa se u većini kladionica za prvog strelca računa sledeći gol.
Od verovatnoće da igrač postigne gol i od marže priređivača, koja je na specijalnim tržištima često veća nego na igri 1X2.
Ne. U zbir ulaze samo izvedeni korneri, pa udarac iz ugla dosuđen pred kraj poluvremena, a neizveden, ne menja ishod opklade.
Više od sudije i rivalstva nego od forme timova. Derbi i meč za opstanak obično donose više opomena, a jedan crveni karton menja tok meča.